Beograd
Tamo gde je sve počelo
Samo jedan grad u Evropi ima nešto što ne možete da pronađete ni u jednoj drugoj prestonici Starog kontinenta: očuvano sećanje na početak. Beograd zna gde se Evropa rodila i pamti joj porođajne muke.
7000. p. n. e.
Rođen je ovde.
Danas se „Stara dama“ – Evropa - diči najlepšim metropolama, doživljava vrhunac raskoši koju je hiljadama godina prikupljala, ali svi njeni gradovi nemaju sačuvane “prve otiske stopala” u pesku kada je prohodala na obalama Dunava. To ima samo Beograd.
Kao najstariji, on je imao vremena da prikupi i najburnije detalje za biografiju. Ona je prepuna burnih događaja, pa ga tako smatraju gradom oko kojeg je vođeno najviše bitaka u Evropi, najviše puta je bio rušen ili spaljivan do temelja, čak su ga se najviše puta odricali i tukli ga, kako bi nemirnim gostima bio dobar dok nevolja ne napusti kućni prag.
Takav Beograd pamti Kelte koji su otišli daleko ka srcu Starog kontinenta, a koji i danas koriste brojne reči koje su ostale zapamćene na ovom podneblju i njihovoj prapostojbini.
Pamti Rimljane, čiji potpisi su ovde nadahnuto snažni, ali najviše pamti susrete civilizacija u nastajanju, prestajanju ili sukobima.
Dobro se seća Atile, Vizantije i Slovena, Bugara i Ugara, a onda Austrije, Otomanske imperije, a dva svetska rata su ga tako snažno udarila da bi mnoge druge prestonice posle takvih razaranja verovatno i prestale da postoje.
I danas se Evropa lako odriče Beograda, ali on je na to navikao. Tako je bilo stalno. Ovde je bila branjena, ali nikada ratnici na karauli ne uživaju u pobedi kao generali za carskom trpezom. Ovaj grad to zna, ali zato je njegova kapija oduvek bila mesto odakle se ulazilo u centar sveta, a svet je rado zaboravljao gde se rodio. Kao grof koji se ne seća svog seljačkog porekla,
Na obali Dunava, pre 7,5 hiljada godina ponikla je Vinčanska kultura, a zajedno sa njom i prvo urbano naselje u Evropi, smešteno na obodima današnjeg Beograda.
Iako je danas najstariji kontinent pun privilegija da gaji sećanja na „detinjstvo“ sveta, da sa ponosom ističe raskoš grčke antike, rimske imperije, da pamti sve priče, od vrha demokratije do strogoće imperatora, od moći renesanse do užasa svih ratova koji su se ovde vodili, ne može da prenebregne jednu činjenicu.
Beograd pamti i grli svakog ko dođe ovde.
Nikada turisti nisu napuštali ovaj grad, a da, uz sve ostale suvenire i oduševljenje, ne ostanu zbunjeni dubinom iskrenog gostoprimstva. Samo Beograd zna zašto je to logično, baš kao što samo majka zna s kakvom je ljubavlju poslala čedo na put, i strepela od svake njegove avanture sanjajući povratak kući svog jedinca.
Na obali Dunava, pre 7,5 hiljada godina ponikla je Vinčanska kultura, a zajedno sa njom i prvo urbano naselje u Evropi, smešteno na obodima današnjeg Beograda.
Iako je danas najstariji kontinent pun privilegija da gaji sećanja na „detinjstvo“ sveta, da sa ponosom ističe raskoš grčke antike, rimske imperije, da pamti sve priče, od vrha demokratije do strogoće imperatora, od moći renesanse do užasa svih ratova koji su se ovde vodili, ne može da prenebregne jednu činjenicu.
Rođen je ovde.
Danas se „Stara dama“ – Evropa - diči najlepšim metropolama, doživljava vrhunac raskoši koju je hiljadama godina prikupljala, ali svi njeni gradovi nemaju sačuvane “prve otiske stopala” u pesku kada je prohodala na obalama Dunava. To ima samo Beograd.
Kao najstariji, on je imao vremena da prikupi i najburnije detalje za biografiju. Ona je prepuna burnih događaja, pa ga tako smatraju gradom oko kojeg je vođeno najviše bitaka u Evropi, najviše puta je bio rušen ili spaljivan do temelja, čak su ga se najviše puta odricali i tukli ga, kako bi nemirnim gostima bio dobar dok nevolja ne napusti kućni prag.
Takav Beograd pamti Kelte koji su otišli daleko ka srcu Starog kontinenta, a koji i danas koriste brojne reči koje su ostale zapamćene na ovom podneblju i njihovoj prapostojbini.
Pamti Rimljane, čiji potpisi su ovde nadahnuto snažni, ali najviše pamti susrete civilizacija u nastajanju, prestajanju ili sukobima.
Dobro se seća Atile, Vizantije i Slovena, Bugara i Ugara, a onda Austrije, Otomanske imperije, a dva svetska rata su ga tako snažno udarila da bi mnoge druge prestonice posle takvih razaranja verovatno i prestale da postoje.
I danas se Evropa lako odriče Beograda, ali on je na to navikao. Tako je bilo stalno. Ovde je bila branjena, ali nikada ratnici na karauli ne uživaju u pobedi kao generali za carskom trpezom. Ovaj grad to zna, ali zato je njegova kapija oduvek bila mesto odakle se ulazilo u centar sveta, a svet je rado zaboravljao gde se rodio. Kao grof koji se ne seća svog seljačkog porekla,
Beograd pamti i grli svakog ko dođe ovde.
Nikada turisti nisu napuštali ovaj grad, a da, uz sve ostale suvenire i oduševljenje, ne ostanu zbunjeni dubinom iskrenog gostoprimstva. Samo Beograd zna zašto je to logično, baš kao što samo majka zna s kakvom je ljubavlju poslala čedo na put, i strepela od svake njegove avanture sanjajući povratak kući svog jedinca.
Zato svako, dolaskom u Beograd, na neki način dolazi kući.
Tamo gde je sve počelo
