ŠTA LI SE SVE NALAZI NA DNU SAVE I DUNAVA

Šta bismo sve mogli da zateknemo na dnu beogradskih reka kada bi, ne daj bože, presušile

Mnogo će vode proteći Dunavom i Savom pre nego što konačno saznamo šta se sve nalazi na njihovom dnu. 
Izvesno je da su nekada ovde tonule još rimske lađe. Ipak, najveća srednjevekovna bitka na Dunavu odigrala se još u srednjem veku za vreme opsade Turaka pod Mehmedom Drugim. Tri turske galije potopljene su sa celom posadom, četiri su pale u ruke pobednika, a ostale, izrešetane mecima spasile su se bekstvom. Sultan je procenio da ni tamo nisu bezbedne pa je odlučio da ih spali kako ne bi pale neprijateljima u ruke.

Uz velike tragedije, treba se setiti početka Drugog svetskog rata, jer su svi Beograđani bili svedoci kako tonu sve lađe kojima je raspologala Vojska Kraljevine Jugoslavije. Tokom prvih dana Aprilskog rata naša ratna mornarica odlučila je da potopi sve svoje brodove, uz levu obalu Save, neposredno pre ušća. Čudna je bila sudbina tih lađa, jer su mnoge bile izvađene još tokom rata od nemačke okupacione vojske, dok su neki brodovi izvučeni sa dna tek kada su konačno prestale ratne operacije.

Sa druge strane, i posle rata nemar i javašluk su u nekim prilikama "umeli da dođu po svoje", pa je najupečatljivija sudbina broda "Kosovo", parnog tegljača na točak napravljenog još u Regensburgu 1915. godine. Sada je izvrnut i potopljen u rečni mulj na levoj obali Save, 13 kilometara udaljen od ušća prema Ostružnici.
Mnoge brodove su neumoljivi rečni mulj i nanosi definitivno ukopali duboko u rečno dno, ostavljajući ih tamo odakle više nikada neće videti svetlost dana. Ovo je sećanje samo na neke od njih. A tamo su silne šajke, barke, dereglije, ratni brodovi, ostaci pontonskih mostova...